Finansije i Osiguranje - Srbija

Obaranje kamatnih stopa neće doći preko noći

Šta to konkretno znači za građane, one kreditno zadužene ili one koji tek nameravaju da se zaduže?

Dobijanje investicionog kreditnog rejtinga jeste podvig Srbije, ali mu ne treba pristupati euforično. Nije važan samo za državu, već će imati efekta i na privredni sektor, čak i na građane, mada se ne zna tačno kad. Privreda će imati pristup jeftinijim izvorima finansiranja, uveren je Nikola Stakić, profesor na Univerzitetu „Singidunum”, a u budućnosti bi trebalo da budu i niže kamatne stope na kredite građana.

– Ono gde vidim mogućnost da građani osete boljitak jeste da u narednom periodu i za banke, naročito za one sa inostranim kapitalom iz zapadnoevropskih zemalja, troškovi finansiranja budu niži. To bi trebalo da se odrazi na građane, što znači da bi troškovi finansiranja mogli biti jeftiniji i za različite oblike kredita – navodi prof. Stakić.

Gde to može da se vidi direktno?

– U onom elementu kamate koji se odnosi na bankarsku maržu. Primera radi, kada uzimate varijabilni kredit, on je na tromesečnom ili šestomesečnom euriboru kao baza, a tu je plus i određena bankarska marža koja je u proseku između 2,5 i tri procenta. Gledajući druge zemlje EU koje imaju sličan investicioni rejting, kod njih su te bankarske marže niže i to može biti neposredan efekat i kod nas, gde bi građani osetili boljitak, ali to se ipak ne može desiti preko noći – upozorava prof. Stakić.

On ističe da je reč o procesu, jer dobijanjem investicionog rejtinga Srbija nije „zacementirala” svoju poziciju.

– Građani, dakle, sve to neće videti odmah u svojim novčanicima, jer je to sve tranzicioni proces, ali bi trebalo da to vide i osete, jer u toj bankarskoj marži je između ostalog i premija rizika zemlje koja jeste refleksija investicionog rejtinga. Tako da se mogu očekivati malo povoljniji uslovi za građane – smatra on.

Da u Srbiji neće odmah „poteći med i mleko”, kao i da zbog investicionog rejtinga građani ne treba odmah da očekuju niže kamate, slaže se i prof. Ljubodrag Savić sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu.

– Možda će se to odnositi na one građane koji sada uzimaju kredit, da u nekoj budućnosti imaju koristi od toga, mada i za to ne znam kada bi moglo da bude. Ali, oni koji ga već otplaćuju neće osetiti blagodeti rejtinga, a takvih je najviše. Ako su uzeli kredit sa promenljivom kamatnom stopom, to su već zaključeni ugovori. Neko je uzeo na tri, pet ili 20 godina otplate, i njemu ostaje takva rata i kamata bez obzira na sve. Ali, da li rejting može da utiče na euribor, možda hoće u nekom dužem roku – ističe prof. Savić, podsećajući da mnogo faktora takođe utiču na euribor, a ne samo to što je Srbija dobila kreditni rejting.

– Kreditni rejting je prevashodno važan za državu, a pošto smo mi građani ove države, onda je važan za nas. Država je ta koja će svakako moći da bolje pregovara u vezi sa zaduživanjem i emitovanjem obveznica, a to je ono o čemu govori ministar finansija. Na kraju krajeva, kreditni rejting tome i služi, jer odsad ne mora svako ko hoće da radi nešto sa Srbijom da proverava našu zemlju. Neko je to u naše ime uradio dodelivši zemlji kreditni rejting – objašnjava prof. Savić.